Dok čitaš u sabah sa šejtanom

uto - 30.10.2007

No comment 2

Ili u prevodu, Darac, vrati se, sve ti je oprošteno! Nova zvijezda, Džontra.
:)))

Osvanulo by shejtan u 30. oktobar 2007 17:16:00 | 34 šejtančić(a)

---------------------------------------

ned - 28.10.2007

Prvi dio turneje koja me „napada“ u ovo jesenje doba je završena. Posle nekih par dana nekog „privatluka“ sa strane, došao je i službeni put u Sloveniju. Bez obzira što sam znao da tamo imam dosta i raditi i sastančiti, ipak mi je kompletan taj put došao kao produženi odmor. Ex-yu svita, svi su zastupljeni, nedostajali su nam samo pokrajinci, autonomaši iz NS-a ili pak neko sa (ne)zavisnog Kosmeta. I na jednom od sastanaka čujem rečenicu: „Šekiju bi trebalo podići spomenik šta radi na kakvoj opremi“ (morao sam da se pohvalim). Elem, sad tražim zgodno mjesto za neki lijep spomenik. Ili barem bistu. :)

Zlovenija ko Zlovenija, mala, lijepa, uredna, u EU. Ovo poslednje je jako bitno, jer od jula je na snazi zakon o zabrani pušenja u svim zatvorenim prostorijama. SVIM. U prevodu, u kafićima nema pušenja, rezultat toga je sledeća scena: prilaziš kafiću, napolju 30 ljudi, skupljeno ispod nadstrešnice, puši, pije, tulumari (obožava skupe stvari), dok unutra u čistom, nezadimljenom prostoru sjedi 5-6 gostiju. Odlično! U jednoj od tih „vanjskih“ seansi, palo mi je na pamet da bi trebalo naći metalno bure, zapaliti vatru u njemu i hipi komuna strikes back! ;)

No, dokaz da su Slovenci ipak Sloveni sa svim manama i vrlinama klasičnog Balkanca, je i Irish pub, najbolje mjesto na kome sam bio u Ljubljani. Ne znam da li je razlog to što kad sam ušao unutra, oko mene je odzvanjao zvuk Doorsa, koje je posle smjenjivala Metallica, Iron Maiden, AC/DC i naravno irska muzika, pa opet, ili to što nam je oko 1 posle ponoći, dok smo izašli na 5 minuta da stučemo 2 cigarete, prišao konobar (zalutao u punk fazonu, sa uredno sređenom „krestom“ na glavi, širine 4 cm, dok je okolo bio glatko izbrijan) i na tečnom slovenačkom (koji ja baš i „ne vem“ najbolje) pričao nešto Slovencu do mene. E to sam već shvatio da „vem“, jer sam razabrao da moraju da zatvore vrata i smanje muziku (koju ipak nisu smanjili), ali da pub radi i dalje, sa razlikom da se od 1 može pušiti i dolje. Možete zamisliti moje sreće. Rezultat svega toga je bio litre i litre Kilkenny-ja i Guinness-a na našem stolu, neka piletina da se zamezi i negdje oko 4 vrhunac najgore „pjanske priče“ o uzgajanju krompira, metodama za bolje prinose istih, kao i o cijeni rada tog vanserijskog zanata. Tema samo načeta, ipak ostavljena za razradu na nekom od narednih skupova. :)

A pošto i big bossovi iz Slovenije, pored rada vole i da uživaju, subota jutro (koje je meni počelo tako što mi je diša oko 9 sati lupao jedno 20 minuta na vratima sobe, skoro pa uzaludno pokušavajući da me probudi) je predviđena za lutanje po Sloveniji, konačni cilj Piran (željeli su da se pohvale da i oni imaju more) i ručak na obali. E to mi je stvarno prijalo. Miris mora je miris mora, nebitno da li je juli ili oktobar, morska hrana uvijek prija, a i vrijeme, iznenađujuće toplo i prijatno za ovo doba godine. Ma nirvana klasična. Kad se tu još doda da je oko mene bila, osim dragih prijatelja koje nisam odavno vidio, i sasvim normalna ekipa, da smo se smijali k’o blesavi, i izazivali pažnju svih ostalih, onda je sasvim jasno kako neki službeni put može da se ustvari pretvori u par dana odmora i punjenja baterija.

Osvanulo by shejtan u 28. oktobar 2007 17:56:00 | 35 šejtančić(a)

---------------------------------------

pon - 22.10.2007

...

Jedan od onih matematičkih profesora što vole da kažu: Samo Bog zna za 5, ja znam za 4, a vi, u najboljem slučaju, možete dobiti 3, rešio da pretrese klince, i dao im neobičan zadatak, otprilike ovako:

- "Zamislite da ste, sa još 25 putnika, u autobusu, koji se krece brzinom 60 km/h, pravac jugozapad, temperatura je +20 stepeni, pored puta teče potok u kome je temperatura vode +14, šoferu fale 2 prednja zuba, i subota je...Koliko ja imam godina?"

U razredu, naravno, muk, profa se slavodobitno smeje...

Mali Perica diže 2 prsta, profa cinično - "ajde...", pa kaže:
- "Vi imate 44 godine!"
- "Bravo! Kako si pogodio?"
- "Pa prosto...kod nas u komšiluku ima jedan Mika, on ima 22, i svi kažu da je polu-idiot."
:)))

Osvanulo by shejtan u 22. oktobar 2007 15:41:00 | 22 šejtančić(a)

---------------------------------------

sub - 20.10.2007

Post bez veze

Ovih dana mi se u kompu vrti EKV Revisited, CD koji mi poklonila Alana, ono prvi, ali ne i poslednji put kad smo se upoznali, mislim vidjeli (pa što bismo se ponovo upoznavali, kad se već znamo, zar ne?), posle somborske avanture u junu. :) Bio se negdje zaturio, pa isplivao posle jednoMgodišnje akcije „daj br’te, da vidimo šta mi tu sve imamo od diskovlja“! I kako je isplivao na površinu, odmah je uplivao u plejer i nikako ne isplivava iz njega. Nema namjeru. A ja se baš i ne bunim.

Kriza ideMtiteta (a ide ti i čika) nekako me prolazi, pitaju me blog prijatelji, izađe li iz PMS-a više? Ja kažem ma jok, meni se baš svidjelo tamo. Imam opravdanje za sve što uradim. Ja sam u PMS, dakle budite spremni na sve od mene. Sve u sklopu akcije zaštite naše okoline. A i zbog toga što se „Akcija ništa nas ne smije iznenaditi“ odložila za neke bolje dana, jer je pala neočekivana kiša. :)

Juče sam imao najnapornijih i najstresnijih 4 sata na poslu ikad, tačnije probuđen sam telefonom iz firme, jer, jel’ te, tamo je sve lijepo šljakalo, pa su me brižno zvali da mi čuju glas, a i da me probude, da slučajno ne prispim na posao. Kako sam stigao na jobjob, posle sat vremena rada od kuće, a onda i probijajući se preko one vode do slobode, samo što ovdje nema mosta slobode, ali ima gazela i to prilično najahanih, tako me čika Marfi predstavio svojoj starijoj i iskusnijoj braći i onda su svi zajedno krenuli da mi pokazuju kako je Đura itekako bio u pravu kad je snimio reklamu „Ništa nije nemoguće“. Za neko osiguranje čini mi se. Ona iz vremena i one druge „Joooj, razlike! Drastićne!“

I iznenadio sam sebe. Bio sam dobar. Nisam se baš mnogo nervirao, nisam ni na koga i ni na šta vikao, nisam pokušao da razbijem monitor svojom glavom (opametio sam se, ne mogu više da skupljam pixele po stolu i odvajam one mrtve od aktivnih), i uspio sam mnogo toga da uradim. Nije ovo da se ja sad nešto kurčim i foliram, kao ja sam baja, i slične fore, nego čisto sam impresioniran fenomenom rada kao singerica.

Bilo je tu i provala, npr. čujem se jednim od provajdera, koji mi je takođe nešto gušio protok juče i na moje objašnjavanje kakva je sitOVAcija, on mi kaže, „znate, kiša je danas, možda vam nije zaštićen kabl, pa voda ušla u ruter“!?!?!? Majstore, da l’ da ti najnebiranijim mogućim riječima jebem sve živo i neživo po spisku, je l’ ti to mene zajebavaš ili da polako uz smiješak kažem: „Haha, duhovito, ali nije to slučaj, sve je u redu kod mene, nego batice, ako je sve i kod tebe u redu, provjeri de ti, blago meni, sa Telekomom da li oni nešto drndaju kabliće!“ Odlučio sam za ovu drugu varijantu, ne ovakvu, već malo poslovno našminkaniju. Nismo ipak na brate, sestro, ljubi te batica (Mirković) i slično.

Čitam ovo gore i pitam se: „I šta ja sada tebi , čika Šejti, da kažem na ovo?“ Hm... pa ništa. Na toliku količinu gluposti što sam natrtljao, ja sam sebi ništa ne bih mogao reći. :)

I na kraju, jeste da sam pisao o EKV, ali ide nešto drugo. Bez ikakve veze.

Pearl Jam - Garden...

P.S. I za sve da se ne brinete, pošto me sledeće nedelje najvjerovatnije neće biti puno na blogu, nič se ne brinite, tu sam, nadam se živ i zdrav, samo malo preopterećen. Na žalost, ne nekim lijepim žeMskim tijelom do 55 kila žive vage (dobro, de, do 60), već poslom sa neznanim brojem kila žive ili mrtve vage.

Osvanulo by shejtan u 20. oktobar 2007 16:46:00 | 38 šejtančić(a)

---------------------------------------

čet - 18.10.2007

Human voice

Ovu reklamu prvi put odgledah maloprije. Osim što je jako dobro odrađena i iznad svega zanimljiva, ono što me fasciniralo je da su svi zvukovi u spotu proizvedeni ljudskim glasovima. Honda je skupila oko 400 pjevača i pjevačica iz raznih svjetskih horova na jednom mjestu i rekla: „Ima da mi oponašate auto!“ :)
A kako su to ovi uradili, poslušajte i sami.

Osvanulo by shejtan u 18. oktobar 2007 14:00:00 | 32 šejtančić(a)

---------------------------------------

ned - 14.10.2007

Sve

Prije jedno mjesec dana zvoni mi telefon.
„Hej, druže, gdje si?“ „Kući, džonjam, nedelja je.“ „Imaš li šta u planu? Ako nemaš, ’ajd’, dođi na ručak!“ „Nemam, ’ajde, eto me, ionako se dugo nismo vidjeli.“
Prijatelj, jedan iz malobrojnog kruga onih najužih, najbližih, jedan od onih koji zna i mene i sve o meni. I klasika, kao uvijek kad odem kod njih dvoje, oaza mira, opuštenosti, zezanja (a daleko od toga da im je baš sve u životu potaman), dođem prije ručka, ostanem do večere, ne znajući kad prođe vrijeme.

...flashback... njih dvoje još u vezi, ja ležim u stanu, fasovao upalu pluća, ona me zove nešto rano ujutru. „Hej, druže, šta radiš, jesi kući?“ „Ma jok, evo me na Havajima, upravo mi jedna ispred očiju vrti kukovima, da znaš da je vrlo oskudno odjevena. Naravno da jesam, gdje bih bio? :)“ „Hehe, ok, hajde, sada ću doći na sekund.“ I pojavljuje se za 15ak minuta, živjela je blizu, nosi ogromnu kesu sa nekim zdjelama. „Evo ti ovo, žurim na posao.“ „Šta ti je to?“ „Ma nešto za tebe, vidjećeš, odoh sad. Ćao!“ Dok ona to priča, ja otvorim kesu, unutra u zdjeli cijelo pečeno pile, još uvijek vruće, druga zdjela puna prženih vrućih krompirića... „Ti nisi normalna!“ „Ma daj, bre, moraš sad da jedeš, da ozdraviš što prije, znam ja kako se ti inače hraniš, ništa bez normalne hrane. Ćao, žurim!“ Ja ostanem da blenem niz hodnik za njom.

Već davno pao mrak, kad je ona otišla u kuhinju da skuva još jednu kafu, on pita hoćemo li šta popiti, i poče da nabraja, viski, loza, rakija, pelinkovac... „Joj, daj neki sok, ne pije mi se alkohol.“ „Ok“, reče on i ode da donese. Uz čašu coca-cole, pruža mi neki papir uz rečenicu: „Ovo sam dobio kao čestitku za godišnjicu braka.“ Ja se lupim po čelu, a u kurac, zaboravio sam da im čestitam, bila 5-6 dana ranije. Šeki, konju jedan!

I uzmem da čitam, skoro cijela A4 strana, ordinacija ta i ta, bla bla, pregled, primjećeno uvećanje, uzeta amamneza, istorija, izvađeni nalazi, urađeni rezultati, u svemu tome gomila latinskih izraza (jebem ti doktore, razumijem ja da je to unificirano i klasifikovano da se sa latinskim izrazima tačno definišu stvari u medicini, ali HALO!!! Dajte u zagradi iza latinskog izraza i prevod. Jeste da sam učio latinski u gimnaziji, ali brate, nešto mi rječnik nije uvijek u džepu). Čitam ja to do kraja, čitam, pola ne razumijem, ne djeluje mi ništa strašno. Sve do poslednjeg pasusa. Ni njega nisam skroz razumio. Ali razumio sam jednu riječ. Sasvim dovoljno da shvatim sve ono gore napisano. I mnogo više od toga! Karcinom.

Spustim papir, uputim mu pogled u koji mislim da nikad prije toga nisam uspio da strpam više pitanja. On poče da priča, kako više priča, tako mene jeza sve više hvata. „Hej, daj de onaj viski koji si nudio.“ Nije rješenje, ali mi je tako trebalo u tom trenutku. Nasmija se on i donese dvije čaše. I nastavi. Postavio sam mu samo jedno pitanje. „Jbt, kako si se osjećao u tom trenutku?“ „Ne znam, ne mogu da ti opišem. Kao da cijeli tvoj život koji si do tada živio pada u vodu, kao da je sve što si uradio uzalud, ne znam... Čudno!“ Na to se ona nadovezuje da je došao kući nekih par sati kasnije, lutao po gradu, nije se javljao na telefon. Izgubljen skroz.

...

Za sada je sve ok, u međuvremenu je uspješno operisan. Sreća je da se „mr.Zli“ nije proširio i metastazirao, on se oporavio, biće sve ok. Trenutno je u bolnici na hemoterapiji. Bio sam večeras kod njega, odnio mu neke filmove da se ne dosađuje ovih par dana. I pričamo u hodniku. Naravno da nije rekao roditeljima, stari su, ko zna kako bi to podnijeli. I sestri je rekao tek kad je bio siguran da će sve biti u redu. „Jbt, ne znam šta ću, slava mi je za mjesec dana, moram otići, ako mi opadne kosa, nemam kud. A ako ne odem, opet će biti problem.“

...flashback... Jedna od slava kod njega, prije 15-ak godina. Domaća rakija u flaši od 2 litra, prozvana tada „Debela Berta“, mi napaljeni klinci i klinke, uz njeno dno, vidjeli smo i dno još nekih flaša. Sjećam se kako sam trčao u krug po sobi, bilo mi to u tom trenutku tako „in“! Ako zaboravim blam, da me njegov tata zatekao kako sam nagnut preko naslona fotelje, sa glavom u mjestu na kome se sjedi, sa nogama u zraku, ne sjećam se otkud u toj pozi. Sjećam se kupatila i WC šolje. Na odlasku, pozdravljam se i kažem njegovoj majci, najstrašnije zaplićući jezikom: „Ništa se vi ne brinite, teta M, ja jesam povratio u kupatilu, ali sve sam počistio. Sve!“ Sutradan saznam da je žena ostavila vrijeme i vrijeme da sredi kupatilo iza mene. Neko vrijeme nisam išao kući kod njega, čisto dok malo ne padne prašina. ;)

„Pa kad obično opadne?“ „Sve zavisi, obično posle druge, nekima odmah posle prve terapije.“ Ćutim, ne znam šta da mu kažem. Ili imam. „Kupi tupe!“ „Ma da, važi.“ „Onda foliraj da prelaziš u skinse.“
Priča dalje o nekim stvarima koje je uradio, o dosadi u bolnici i slično. „Jesi li najmlađi?“ pitam ga. „Kakvi, bre, gdje najmlađi!? Jedan 84-o, drugi 85-o, jedan 79-o godište. Ima i jedan 81-o!!!“ Aman, kako bre? Ima li pravde? Užas!

Ok će biti sve. Ova hemoterapija je samo preventiva, zbog krvi, ono najgore je sve odstranjeno. Ali ono što sam ja shvatio vraćajući se kući je, jbt, koliko smo mi svi suštinski nesvjesni i nezahvalni. Razmišljam o svojim problemima. To nisu problemi, konju jedan, tebi je super. Razmišljam o „problemima“ o kojima mi pričaju neki drugi ljudi. I počnem da se smijem. Ima li smisla te gluposti nazvati problemima, kada znaš da neki klinac od 22 godine leži na onkologiji i pitanje je da li mu ima spasa? Nema smisla, potpisujem! Naravno da je svima nama najteže ono što se događa upravo nama, ali treba biti i realan. OVO jeste problem, ovo i njemu slični. Ostalo se sve može. I sad samo treba da ovo ostavim u sjećanju da je tako, da ne zaboravim. Jer ušuška se čovjek, brzo zaboravi. A ne treba. Treba da ugradi u sebe takav način razmišljanja. Sve je, bre, moguće kad si zdrav. SVE!

Osvanulo by shejtan u 14. oktobar 2007 4:54:00 | 48 šejtančić(a)

---------------------------------------

sub - 13.10.2007

Fear Of The Dark

I am a man who walks alone
And when I'm walking a dark road
At night or strolling through the park

When the light begins to change
I sometimes feel a little strange
A little anxious when it's dark

Fear of the dark, fear of the dark
I have constant fear that something's
always near
Fear of the dark, fear of the dark
I have a phobia that someone's
always there

Have you run your fingers down the wall
And have you felt your neck skin crawl
When you're searching for the light?
Sometimes when you're scared to take a look
At the corner of the room
You've sensed that something's watching you

Have you ever been alone at night
Thought you heard footsteps behind
And turned around and no one's there?
And as you quicken up your pace
You find it hard to look again
Because you're sure there's someone there

Watching horror films the night before
Debating witches and folklores
The unknown troubles on your mind
Maybe your mind is playing tricks
You sense, and suddenly eyes fix
On dancing shadows from behind

Fear of the dark, fear of the dark
I have constant fear that something's
always near
Fear of the dark, fear of the dark
I have a phobia that someone's
always there

When I'm walking a dark road
I am a man who walks alone

Osvanulo by shejtan u 13. oktobar 2007 3:15:00 | 25 šejtančić(a)

---------------------------------------

uto - 09.10.2007

Rakija Fest

Grad Beograd je dobio još jednu atraktivnu manifestaciju po kojoj će ga prepoznavati i zbog koje će ga posećivati, dobio je “Veselu ulicu - Rakija fest”. Uz podršku Turističke organizacije Beograda, Turističke organizacije Srbije, Privredne Komore Srbije a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, Dom sindikata i plato na Trgu Nikole Pašića, biće promovisani u “Veselu ulicu” 12. i 13. oktobra 2007. godine. Vesela ulica će biti otvorena od 13 do 23 časa. Manifestaciju će otvoriti ministar poljoprivrede dr. Slobodan Milosavljević.

Ideja i cilj organizatora ove manifestacije je da se domaćoj i svetskoj javnosti prezentuje RAKIJA kao kvalitetno, tradicionalno piće, jedan od vodećih srpskih brendova i da se kroz prigodni program prezentuju različite vrste rakija, da se razvija kultura konzumiranja, a u isto vreme prezentuje još jedna turistička ponuda Beograda.

U “Veseloj ulici” će biti postavljeni izložbeni stolovi proizvođača rakije, organizovana prodajna izložba “Veselih suvenira”, promocija koktela sa rakijom, predavanja na temu proizvodnje i plasmana ovog alkoholnog pića i nagradne igre a biće tu i svetski deo prezentacije (World spirit venue), predstavnici ambasada će prezentovati svoja nacionalna pića (Kuba, Hrvatska…)

Za bogat kulturno-umetnički program, biće zaduženi, glumci, pevači, sportisti i javne ličnosti, a igraće se i “rakijski šah”.

Preuzeto sa sajta www.rakiabar.com.

Osvanulo by shejtan u 9. oktobar 2007 16:25:00 | 45 šejtančić(a)

---------------------------------------

ned - 07.10.2007

Blue Black

Osvanulo by shejtan u 7. oktobar 2007 18:50:00 | 22 šejtančić(a)

---------------------------------------

sub - 06.10.2007

Uh, domaći...

Prvo je ono ZerTzoFcKo stvorenjce promašilo riječ u svom postu i ja mu na tome lijepo i prijateljski ukažem, a ono tvrdoglavo nastavi da insistira na domaćem (za koje zna da ne volEm da ih radim), da ću se morati vratiti iz partizana i odrobijati ga. I onda, umjesto da me podrže i razumiju, njoj se udruženim snagama pridružiše Lana, Snena i Anagram (možda i još neko, nisam bistrio po blogovima mnogo ovih dana, razumijete i zašto, nema u šumi dobre konekcije) i onda ja nemadoh kud. :)

Elem (bond, mališa, laki):

- VOLIM
        1. Kafu
        2. Seks (i žene uopšte)
        3. Muziku
        4. Sebe
        5. Ljude

- NE VOLIM
        1. Mržnju
        2. Rat
        3. Ponovljenu glupost
        4. Egoizam
        5. Diskriminaciju

- NE ZNAM, A HTIO BIH DA ZNAM
        1. Što više jezika
        2. Da sviram bubnjeve
        3. C#
        4. Sebe
        5. Kuda vodi ovaj put

- FASCINIRAJU ME
        1. Instinkti (i ljudski i životinjski)
        2. Žensko tijelo i moja slabost prema istom
        3. Moć ljubavi
        4. Ljudska glupost
        5. Igra vatre i njenih plamičaka (mog’o bih da blenem u vatru satima)

- STIDIM SE
        1. Svojih neuspjeha
        2. Svojih gluposti
        3. Svojih reakcija
        4. Svojih misli
        5. Svoje nesposobnosti
        (3-5 samo ponekad, u određenim situacijama, nikako permanentno)

- ŽELIM DA URADIM
        1. Vidim mnoga mjesta na kugli zemaljskoj
        2. Naučim ono što ne znam, a volio bih da znam (vidi gore)
        3. Prestanem pravim gluposti
        4. Postignem da u svakom trenutku budem srećan i zadovoljan sobom
        5. Izađem iz PMS-a :)

- ZAHVALAN SAM
        1. Bogu
        2. Majci
        3. Prijateljima
        4. Porodici
na
        5. Životu u meni

Osvanulo by shejtan u 6. oktobar 2007 12:12:00 | 38 šejtančić(a)

---------------------------------------

uto - 02.10.2007

Odo' u partizane

Dragi moji prijatelji,

odlučio sam da prekinem sa ovim načinom života u društvu kojim upravljaju pokvareni i nesposobni političari, gdje mafiju oslobađaju korumpirani sudovi, gdje nepismeni vladaju. Ostavljam moju dragu, posao, vas blogere, prijatelje, porodicu, krečenje stana, zamjenu prozora, Yuguara, psa... Odlazim po uzoru na Ernesta Če Gevaru u Južnu Ameriku među gerilce, da se borim za slobodu. Idem u brda među partizane. Nemojte se truditi da promjenite moju odluku, definitivna je i ispravna. Pronašao sam novi životni cilj... Ne pokušavajte da me pratite, ovo je pozdrav zauvijek.

P.S. Prilažem fotografiju jedinice u kojoj ću biti!

Osvanulo by shejtan u 2. oktobar 2007 11:38:00 | 42 šejtančić(a)

---------------------------------------