sabah - zora šejtan - đavo sutlijaš - slatko jelo od riže i mlijeka handriti - grubo i neadekvatno postupati (vidjeti pod trkeljisati, maltretirati) rahmetli - pokojni sevdah - stanje kad "letiš" hava - vazduh džehenem - pakao
- misliti svojom glavom, uvijek i svuda
- razmišljati o drugima, poštovati njihova osjećanja, ali istovremeno štiteći svoja
- voljeti
- voljeti
- voljeti
Zar je to toliko teško?
Danas sam se, po ko zna koji put, uvjerio da nije. Takvi ljudi zaista postoje.
A vi? Vi birajte šta želite da budete. A i da slušate. ;)
"Ja sam za deset godina privatizirao troje djece, jednu ženu, golfa "dvojku" i jedno 20 hiljada maraka kredita.
Ja sam Ragib Nagib, jedni me zovu Ragib Najeb, a drugi Ragib Zajeb. Dolazim iz zemlje Bosne koja se nalazi lijevo od rahatluka, a desno od selameta.
U mojoj zemlji još traje privatizacija: ja sam za ovih deset godina privatizirao troje djece, jednu ženu, golfa dvojku starog 15 godina i još sam uspio privatizirati jedno 20 hiljada maraka duga od kredita.
Trenutno sam stopostotni vlasnik duga od 2.000 hiljade maraka mom adži. Od pokretne imovine imam sljedeće: nekoliko žiranata koji su toliko pokretni da ih ne mogu ufatiti ni za glavu ni za rep. Golfa ne računam jer mu je crko akumulator pa ga ne mogu pokrenut.
Od nepokretne imovine imam: šlagiranu majku, godište 1920, boja metalik žuta.
Još pišem kao sto je zapovijedio Vuk Karadžić, a živim kao što je uneredio njegov prezimenjak Radovan Karadžić.
Meni je želja da napravim kuću, ali do sada sam napravio samo ukućane tj. troje djece da ima ko u njoj živit.
Kažu da je u Bosni danas pomirenje. Ma kakvo pomirenje, đavo te odnio: ja nikad neprijatelju neću oprostiti što me nije protjero iz Bosne. Mi koji smo ostali u Bosni neproćerani u Ameriku i druge treće zemlje, to im nikad nećemo oprostiti. Zato sam ja odlučio da osnujem Udruženje neproćeranih bošnjaka sa zahtjevom: proćerajte nas u Ameriku i Skandinaviju.
Jer, situacija je u Bosni takva da smo ostali bez teksta čak i za himnu. Tako da nam himnu može pjevati i udruženje nijemih i gluhonijemih."
Ovo mi je jutros uljepšalo dan. Posl'o drug za dobro jutro. :)) Još kad dodam da sam saznao da su juče izgubili original Dejtonskog sporazuma, koji je inače najviši pravni akt te zemlje, čitaj Ustav, ovo mi je tek vrisak.
Izvinjavam se svim bosancima i bosankama, izvinjavam se i rođenoj majci, ali ovo je ODLIČNO! :))) Ništa bolje nisam mogao naći za svoj 100-i post na ovom sistemu.
MARKO JAKŠIĆ - funkcioner DSS
Predstavnici Srba sa Kosova neće se sastajati sa predstavnicima misije EU. Na primer, kada oni uđu u kafanu, mi ćemo izaći i koristićemo sve ostale vidove nenasilnog bojkota.
Blic, 12.02.2008.
Da nije žalosno, jer ovakvi nam daju premijera, bilo bi stvarno smiješno! Jer, najveći problem ispade sa mjestom gdje će se piti...
Prije jedno mjesec dana otprilike, stigne meni mailom poziv od jednog ortaka, da se prijavim na neki sajt. E sad, ja o njemu imam fenomenalno mišljenje. Kad mi fali nešto od muzike, prvo pitam njega. Ako on nema, zna ko ima ili zna gdje mogu naći. Ista je situacija i sa filmovima. Kad je u pitanju kritika nekih knjiga, ima moje neograničeno povjerenje. I poštovanje. Reći ću samo da mi je davao lozinke za ulazak na neke njegove naloge, gdje mogu da nađem sve što mi treba iz ovih gore fahova. Itd, itd...
I naravno, kad mi on, takav kakav je, pošalje tako neki zahtjev za učlanjivanje na neki sajt ili forum, ja bez ikakve provjere ili predrasude, idem, učlanim se i prečekićam šta sve ima tu.
Odem ja na to, zanemario sam neku crvenu boju i stilizovana srca, zanemario sam jezik, zanemario sam neke sličice tamo, sve je to bilo pitko, skladno i prilično nenapadno. Idem dalje, istražujući šta se valja iza brda.
E sad, prilikom registracije, on je tražio da ukucam pass za moj mail, kao da uradi verifikaciju adrese i kao da bi mogao da obavijesti moje prijatelje. I ja kapiram to mora tako, a pošto hoću da vidim šta je, to i učinim. Zajeb!!! I on je to učinio, obavijestio je sve moje prijatelje iz adresara. Što još uvijek nije toliko strašno, bar meni nije bilo tad. A sistem izgleda bio nešto zabagovan, kasnio, pa je to obavještenje poslao sa dobrih mjesečak dana kasnije. To sam provalio po tome što mi je isti poziv stigao i na moje druge mail adrese. Šta je poenta ovoga?
To je bio neki indijski dating sajt. Sa strane lijepo pisalo indian youth, ali Šejtan The Stupido nije gledao. Kad se ulogovao, vidio šta je i koliko sati ima i više nikad se nije vratio. Zaboravio da to i postoji. Do prije par dana! Jer je počeo da dobija mailove, a i SMS-ove, tipa:
„Je li, bre, šta ti radiš na onom indijskom sajtu?“
„Lijepo bogami, odvede ti mene u Indiju!“
„Koji ćeš, q, ti na indijskom dating sajtu?“
„Zar si toliko uzaludan, pa cunjaš po Indiji?“
Ma bilo svega!
Stigli tu i pozivi za friendship, provokacije tipa da prevedem nešto sa indijskog... Joj, majko moja. Tako da, ako me sledeći put vidite u emisiji „48 sati svadba“ ili „Mijenjam ženu“ ili „Veliki brat“, slobodno znajte da je degradacija moje ličnosti došla u fazu koja se zove „put sa koga nema povratka“! :)
Elem, izvinjavam se svima koji su dobili ovaj mail sa mog Gmaila, neka me slobodno svrstaju u spamere.
Preporučujem svima koji su to uradili da slobodno izbrišu isti. Osim ako neko baš ne želi da ronja po indijskim dating sajtovima.
A ti, B., znam da si se prepoznao, čuvaj me se na sledećem fudbalu kad se pojaviš! :))))
Eh, da, koga zanima da vidi šta je neka ide na http://www.yaari.com/.
Ne zelim da me bilo ko i bilo šta veze, zelim još mnogo godina slobode, mira i otvorenosti, cak i kad mi je prokleta mogucnost izbora svedena na to da moram da biram izmedu dva zla, smatram da je jedino pametno u datom trenutku izabrati manje. Cisto da posle sebe ne bih zvao šonjom.
Tri dni si daleč. Sama. Tri dni je strašno daleč stran. Jutro me čaka zunaj. Zdaj več ne upam sanjat sam.
Veš, zdaj ti rišem lice. Po rosni šipi vlečem prst. Z lasmi odkrivaš strehe. Mogoče Zagreb? Jutri Trst?
Naj ti poljub nariše ustnice! Žametne. Naj vampir zbudi ciganko! Ugrizni vanje! Naj ti poljub nariše ustnice!
Na licih prvo sonce zbuja ledene dimnike. Žalostne ladje, skrite med dolge sive ulice.
Naj imaš oči odprte? Spet hočem slišat, kakšna si! Še polna zvezd na vekah, čakaš na lastovke.
Tri dana si daleko. Sama.
Tri dana je puno daleko odavde
Zora me čeka napolju
Bojim se da sanjam sam
Znaš, sad ti crtam lice.
Po vlažnom staklu vučem prst
Kosom otkrivaš krovove
Možda Zagreb? Sutra Trst?
Neka ti poljubac nacrta usne
Somotne
Neka vampir probudi ciganku
Zubima zagrizi u njih.
Neka ti poljubac nacrta usne.
Na licima prvo sunce
Budi ledene dimnjake
Tužne brodove, skrivene
Među duge sive ulice
Imaš li oči otvorene?
Ponovo hoću čuti kakva si!
Još puna zvezda na kapcima,
Čekaš na laste
Lačni Franc, moja današnja teška droga! Freely je postavila ovu pjesmu uz post u kome je napisala i svoju pjesmu, mnogo dobru, odličnu, ko nije pročitao, neka slijedi link. A ja sam prvo slušao sa njenog bloga sinoć, pa onda proronjao po netu, pa je našao i skin’o, pa danas cijeli dan. Kao neki manijak! Jutros na poslu posle jedno 10-og preslušavanja su mi kolege iz kancelarije rekle: „Alo, bre, dosta više tog Lačnog! Pusti nešto drugo!“ „Ok“, rekoh ja. Onda sam uzeo slušalice, stavio ih na uši, rekao „Puštajte sad šta hoćete!“, odvrnuo ton i cijeli dan vrtio. Jebalo mi se za sve okolo, jebalo mi se za frku i stres koji je standardan, ma jebalo mi se za sve živo, meni je bilo tako dobro. I dalje mi je dobro!
A kad sam došao kući, pošto ipak nisam uspio da razumijem baš sve, cimnem Jureta, prijatelja Slovenca. On mi inače dođe interni prevodilac sa slovenačkog, kad mi zatreba u poslu. Bolestan čovjek već 2 dana, pod temperaturom, meni bilo žao da ga mučim, ali kada je shvatio šta mi treba, oduševio se što volim LF, i prevedosmo ovo zajedno. Kažem u množini, jer smo nešto zajednički prevodili akcijom slovenački u srpski preko engleskog. ;)
A mene pukla neka nostalgija, neka emocija, ništa mi se ne radi, samo bih ljubio neke usne. Ne mora ništa više, majke mi, samo ljubljenje do iznemoglosti. Njene! :))