sabah - zora šejtan - đavo sutlijaš - slatko jelo od riže i mlijeka handriti - grubo i neadekvatno postupati (vidjeti pod trkeljisati, maltretirati) rahmetli - pokojni sevdah - stanje kad "letiš" hava - vazduh džehenem - pakao
„Evropska unija jedina naša politička realnost. Međutim, proces usklađivanja nije ograničen samo na donošenje novih ili izmenu postojećih domaćih propisa u skladu sa propisima Evropskih zajednica / Evropske unije, nego i u skladu sa svim onim što se zove pravne tekovine Evropske unije ili acquis communautaire. To je širi pojam koji obuhvata:
• Načela i političke ciljeve Ugovora o osnivanju;
• Zakonodavstvo koje je donijeto radi primjene Ugovora i praksu Suda pravde;
• Deklaracije i rezolucije EU;
• Mjere koje se odnose na zajedničku spoljnu i bezbjednosnu politiku;
• Mjere koje se odnose na pravosuđe i unutrašnje poslove;
• Međunarodne sporazume koji su zaključile Zajednica i države članice između sebe u nadležnosti Evropske unije.
Od svih sporazuma, koji postoje, najznačajnije su sljedeće vrste sporazuma:
• Trgovinski sporazumi,
• Sporazumi o saradnji i
• Sporazumi o pridruživanju.“
I svi ovi propisi služe samo jednom, da se osjećamo kao ljudi, da živimo kao ljudi, da volimo kao ljudi, da mislimo kao ljudi.
Ljudi, srećan vam dan Evrope.
Ljudi, srećna vam predizborna tišina. Jbt, konačno je došla! Da je potrajalo još malo, poludio bih, ali stvarno (k’o da do sada i nisam bio lud, je l’ te).
Pošto sam prošli put „optužen“ da sam „slikovito“ prekinuo tišinu, ’ajde da se ne ponavljam. Širite dalje evropsku ideju, da ne bi svi morali kolektivno da idemo u Evropu. Ali pojedinačno.
"Ja sam za deset godina privatizirao troje djece, jednu ženu, golfa "dvojku" i jedno 20 hiljada maraka kredita.
Ja sam Ragib Nagib, jedni me zovu Ragib Najeb, a drugi Ragib Zajeb. Dolazim iz zemlje Bosne koja se nalazi lijevo od rahatluka, a desno od selameta.
U mojoj zemlji još traje privatizacija: ja sam za ovih deset godina privatizirao troje djece, jednu ženu, golfa dvojku starog 15 godina i još sam uspio privatizirati jedno 20 hiljada maraka duga od kredita.
Trenutno sam stopostotni vlasnik duga od 2.000 hiljade maraka mom adži. Od pokretne imovine imam sljedeće: nekoliko žiranata koji su toliko pokretni da ih ne mogu ufatiti ni za glavu ni za rep. Golfa ne računam jer mu je crko akumulator pa ga ne mogu pokrenut.
Od nepokretne imovine imam: šlagiranu majku, godište 1920, boja metalik žuta.
Još pišem kao sto je zapovijedio Vuk Karadžić, a živim kao što je uneredio njegov prezimenjak Radovan Karadžić.
Meni je želja da napravim kuću, ali do sada sam napravio samo ukućane tj. troje djece da ima ko u njoj živit.
Kažu da je u Bosni danas pomirenje. Ma kakvo pomirenje, đavo te odnio: ja nikad neprijatelju neću oprostiti što me nije protjero iz Bosne. Mi koji smo ostali u Bosni neproćerani u Ameriku i druge treće zemlje, to im nikad nećemo oprostiti. Zato sam ja odlučio da osnujem Udruženje neproćeranih bošnjaka sa zahtjevom: proćerajte nas u Ameriku i Skandinaviju.
Jer, situacija je u Bosni takva da smo ostali bez teksta čak i za himnu. Tako da nam himnu može pjevati i udruženje nijemih i gluhonijemih."
Ovo mi je jutros uljepšalo dan. Posl'o drug za dobro jutro. :)) Još kad dodam da sam saznao da su juče izgubili original Dejtonskog sporazuma, koji je inače najviši pravni akt te zemlje, čitaj Ustav, ovo mi je tek vrisak.
Izvinjavam se svim bosancima i bosankama, izvinjavam se i rođenoj majci, ali ovo je ODLIČNO! :))) Ništa bolje nisam mogao naći za svoj 100-i post na ovom sistemu.
MARKO JAKŠIĆ - funkcioner DSS
Predstavnici Srba sa Kosova neće se sastajati sa predstavnicima misije EU. Na primer, kada oni uđu u kafanu, mi ćemo izaći i koristićemo sve ostale vidove nenasilnog bojkota.
Blic, 12.02.2008.
Da nije žalosno, jer ovakvi nam daju premijera, bilo bi stvarno smiješno! Jer, najveći problem ispade sa mjestom gdje će se piti...
Član biračkog odbora iz SPS-a i mlada LDP-ovka zatečeni u ljubavnom zanosu u školskom toaletu na biračkom mestu 11 na Voždovcu tokom glasanja na predsedničkim izborima
Glasanje u prvom krugu predsedničkih izbora na biračkom mestu 11 u Osnovnoj školi „Filip Filipović" na Voždovcu umalo je poništeno, i to ne zbog izborne krađe ili sličnih nepravilnosti, već zbog seks-skandala na ovom glasačkom mestu! Kontrolor glasanja iz SPS-a i devojka koja je u ime LDP-a pratila glasanje zatečeni su potpuno goli u ljubavnom zanosu u toaletu na ovom biračkom mestu!
Jedan od članova biračkog odbora sa ovog glasačkog mesta koje se nalazi u Bulevaru oslobođenja 317, koji je želeo da ostane anoniman, ispričao je Pressu da je tokom glasanja „između predstavnika SPS-a i predstavnice LDP-a izbila prava ljubavna strast, koja je završena u školskom toaletu"!
Ljubav ne zna za partije
- Dvoje mladih ljudi iz proširenog sastava biračkog odbora, momak socijalista i devojka iz LDP-a, koji imaju između 25 i 30 godina (imena poznata redakciji), izgubili su se s glasačkog mesta u nedelju po podne. Izašli su odvojeno i nije ih bilo neko vreme. Ostali članovi odbora počeli su da se raspituju za njih iz proceduralnih razloga kako posle ne bi bilo primedbi na regularnost izbora - navodi naš sagovornik.
On dodaje da su pojedini članovi posumnjali da članovima SPS-a i LDP-a nije pozlilo, pa su krenuli da ih traže.
- Ljubavni par pronašla je gospođa srednjih godina iz DSS-a potpuno gole u školskom toaletu. Što se kaže, baš ono, u akciji! I gospođa je doživela pravi šok. Kada je otvorila vrata žena se sablaznila, a posle smo videli da ni njima nije bilo prijatno. Kada su se vratili na mesto, počele su šale tipa „što niste rekli da vas pustimo kući", „ljubav i strast ne poznaju partije" ili „možda su se tukli 5. oktobra, a sada..." - navodi sagovornik Pressa.
Ovakav neobičan ljubavni rasplet između predstavnika SPS-a i LDP-a, kako tvrde posmatrači, uticao je i na prebrojavanje glasova, koje je nekoliko puta ponavljano, iako je trebalo prebrojati tek nešto više od hiljadu listića.
- Svi smo bili zbunjeni i dekoncentrisani, tako da nam se nikako nije slagao ukupan broj glasova. Ipak, nekako smo složili listiće, potpisali smo zapisnik i niko od stranaka koje su kontrolisale izbore nije uložio prigovor. Pa, zar zbog seksa da nam ponište glasanje, to bi tek bila bruka - zaključuje izvor Pressa. U RIK-u i CeSID-u Pressu je juče rečeno da nisu čuli za ovakav incident na biračkom mestu 11 na Voždovcu.
Bod u gostima
Na ovom biračkom mestu od 1.172 birača upisanih u birački spisak u nedelju je glasalo njih 668. Od tog broja bilo je 29 nevažećih listića. Najviše glasova dobio je Boris Tadić (277), gotovo 50 glasova više od Tomislava Nikolića. Kandidati „golupčića" Čedomir Jovanović i Milutin Mrkonjić bili su treći i četvrti sa 63, odnosno 33 glasa. Velimir Ilić je takođe osvojio 33, ali je član biračkog odbora „socijalistima" ipak upisao „bod u gostima"! Ostali kandidati osvojili su mnogo manje.
Indijansko pleme Lakota odlučilo - prekid svih odnosa sa Belom kućom
Izvor: Glas javnosti, 21. 12. 2007.
"Američko indijansko pleme Lakota jednostrano je raskinulo sve ugovore sa Vladom SAD, uključujući i neke zaključene pre 150 godina.
Razloge zbog kojih su Lakote odbacile "lulu mira" objasnio je u njihovo ime Rasel Minz:
- Bela kuća je konstantno kršila preuzete obaveze i ugovore koje je potpisivala na jeftinom papiru. Na raskid ugovora smo se odlučili u skladu sa američkim zakonima i Bečkom konvencijom iz 1980. godine. Smatramo da je naše zakonsko i legitimno pravo na slobodu i nezavisnost. Zato mi sebe više ne smatramo građanima SAD. Proglašavamo teritoriju na kojoj živimo svojom zemljom i svojom državom i pozivamo okolna plemena da nam se slobodno pridruže.
Prema Minzovim rečima, slobodna zemlja Lakota imaće sopstvene pasoše i vozačke dozvole, a na njenoj teritoriji neće se plaćati porezi.
Jedan od organizatora prve Ženevske konferencije o pravima Indijanaca održane 1977. godine, Filis Jang, je istakao:
- Mi sa Vašingtonom imamo 33 ugovora, a on nastavlja da nam otima zemlju, vodu i decu.
Lakote, koje pripadaju grupi plemena Sijuks, žive na teritoriji pet američkih država: Nebraske, Južne i Severne Dakote, Montane i Vajominga."
HAUG! Veliki Manitu je rekao! Eh, da je nama 'vakijeh manitua i poneki Ludi Konj ili Bik Koji Sjedi.
Legendarni britanski rok sastav Led Cepelin održao je ponedeljak uveče prvi koncert posle skoro 20 godina hipnotišućim svetlosnim šouom i pesmom "Good Times Bad Times", pred 20.000 obožavalaca iz celog sveta.
Pevaču Robertu Plantu, gitaristi Džimiju Pejdžu i basisti Džonu Polu Džonsu pridružio se na bubnjevima sin Džona Bonama Džejson na jedinom povratničkom koncertu, mada je bilo pretpostavki da bi ovo mogao da bude početak velike turneje.
Posle prikazivanja novinskog stupca u kome se porede Led Cepelin, tvorci "Stepenica do neba" i Bitlsi, scena je oživela i Džejson Bonam je "udario" početne taktove, dok su svetla razbila mrak.
Oduševljena publika je pevala uglas sa Plantom, pozdravljajući svaki takt i ton: "U danima moje mladosti, govorili su mi kako se postaje čovek, Sada kad sam stariji, trudim se da budem što bolji..."
Tri preživela člana Cepelina, koji su najpopularniji bili 70-tih i takođe poznati po velikom hitu "Whole Lotta Love", retko su nastupali zajedno od raspada 1980, koji se desio posle smrti bubnjara Bonama na jednoj pijanci.
Po njihovom vlastitom priznanju, svako ponovno okupljanje bi bilo puka tezga, tako da je večerašnji nastup u O2 Areni bio izazov za sve članove benda, koji se potrudio da da sve od sebe.
Led Cepelin je prodao više od 300.000 miliona albuma i postao legendaran po svom rokenrol izrazu.
Kada su organizatori najavili koncert, veb sajt preko koga su se mogle kupiti karte jednostavno je srušen, jer je više od milion ljudi požurilo da rezerviše svoje mesto u Areni koja prima 20.000 ljudi.
Jedan Škotlanđanin je na aukciji prošlog meseca platio 170.000 dolara za dve karte za koncert.
Ovo je vijest koja me jako obradovala. Kako bih ih volio čuti uživo.... Ne vjerujem da će doći u BGD, ali ako igdje u okolini budu svirali, ja MORAM otići. :)
We came down The rivers and highways We came down from Forests and falls
We came down from Carson and Springfield We came down from Phoenix enthralled And I can tell you The names of the Kingdom I can tell you The things that you know Listening for a fistful of silence Climbing valleys into the shade
„Većina pojedinačnih univerzuma u dovoljnoj su meri slični jedni drugima da može da dođe do razumevanja putem zaključivanja, ili čak do uzajamne empatije ili „uosećavanja“. Na taj način, sećajući se sopstvenih žalosti i poniženja, možemo da saučestvujemo sa drugim u sličnim okolnostima, možemo da se stavimo (uvek, naravno, u pomalo pikvikovskom smislu) na njihovo mesto. Međutim, u nekim slučajevima opštenje između univerzuma je nepotpuno, ili čak i nepostojeće. Um je nešto posebno, a mesta na kojima obitavaju duševno bolesni i izuzetno nadareni su toliko drugačija od mesta gde žive obični ljudi da skoro nema, ili zaista i nema, zajedničkog polja sećanja koje bi poslužilo kao osnova za razumevanje ili saosećanje. Reči se izgovaraju, ali ništa ne govore. Stvari i događaji na koje se simboli odnose pripadaju oblastima iskustva koja se uzajamno isključuju. Videti sebe onako kako nas drugi vide, dar je koji ima veoma lekovita svojstva. Skoro isto toliko važna je i sposobnost da vidimo druge onako kako oni vide sebe. Ali, šta ako ti drugi pripadaju nekoj drugačijoj vrsti i nastanjuju univerzum koji nam se skoro u potpunosti tuđ? Na primer, kako neko zdrav može da sazna kako se zapravo oseća neko ko je lud? Ili, pošto ne možemo da se ponovo rodimo kao vizionari, medijumi ili muzički geniji, kako ikada možemo da posetimo svetove koji su bili dom Blejku, Svedenborgu ili Johanu Sebastijanu Bahu?“ (Aldous Huxley – The Doors of Perception)
U skladu sa ovim, sa čim se potpuno slažem, niko nema apsolutno nikakva prava da mi govori šta da radim i kako ću to da radim. Niko i nikad! Dok god ga ničim ne ugrožavam. Tad ima pravo da se brani. U suprotnom, jedino što preostaje je da jednostavno prihvati da nisam iz njegovog univerzuma. Ili sam lud, svejedno. A ja i dalje ostajem „lizard king“!
Malo je vjerovatno da će čovječanstvo u širem smislu ikada biti u stanju da se odrekne Vještačkih Rajeva. Najveći broj ljudi, u najgorem slučaju vodi tako bolne, a u najboljem slučaju tako dosadne, siromašne i ograničene živote da nagon za bijegom, žudnja da sami sebe, makar na nekoliko trenutaka, prevaziđu, sada kao što je uvijek i bilo, predstavlja najveći apetit duše. Umjetnost i religija, karnevali i saturnalije (svečanosti u slavu boga Saturna, među najpopularnijim i najrazuzdanijim svečanostima u Starom Rimu), ples i slušanje govornika – sve je to poslužilo, kako to reče H.G.Vels (engleski pisac, „Vremenska mašina“ i „Rat svjetova“), kao Vrata u Zidu. (Oldous Haksli - Vrata percepcije)